Презимена у Шекулару и Шекулар у презименима, презимена поријеклом из Шекулара. Према књизи Рада Бракочевића, Ломни Шекулар – приче, пјесме, анегдоте, документи, прилог родослову братства Бракочевића

Презимена у Шекулару и Шекулар у презименима, презимена поријеклом из Шекулара. Према књизи Рада Бракочевића, Ломни Шекулар – приче, пјесме, анегдоте, документи, прилог родослову братства Бракочевића и његових огранака, Београд 2013. године

 

A

Азанац (или Азањац): Из Азана – Горњи Бихор, претходно из Шекулара. Лозна – Доњи Бихор, Јавор код Ивањице (Србија), Босанска Крајина, од потомака Вука Љевака , Даше и другах шекуларских братстава. Познат је Петар (Петровић) Азанац (по селу Азане – Бихор), хајдук, комита и харамбаша у турско и швапско вријеме, погинуо 1917. године у Азанама, издајом. Слава Свети Јован 20. јануар. У Азанама сва православна братства ( осим два рода: Ивезићи, доселили из Вршева 1910. г. и Станишићи доселили из Ивања,) славе Светог Јована у јануару.

Алексић – Ћетковић: потомци стотинаша Алексе Ћеткова, даљим поријеклом Дробњаци, Шекулар, Благај код Пећи. Славе Ђурђевдан.

Алексић потомци попа Максима Алексића који је живио крајем 18. и прве четири деценије 19. вијека. Због сукоба са беговима Реџепагића и агама Шеховићима из Плава, морао је да напусти Велику и манастир Свете Тројице у Брезојевице и оде на Пештер. Од 1832. године наслиједио га је као народни првак, вођ, велички парох поп Дмитар Поповић родом из Пећи, старином из Шекулара.

Андријевић: Хаџи-Кирило Андријевић (Андрејевић), архимандрит дечански. У Пећко Бело Поље доселили се из Шекулара, по чему се често називао Белопољац и Шекуларац. Није тачно утврђено од којег шекуларског братства потиче.

Антић: село Бушинце, Новобрдска Крива Река.

Аџилазовић: Бијело Поље и Црни врх код Пећи. Поријеклом из Шекулара, по једнима од исељених Мезгаљана – Микарића , по другима од Бракочевића. Познат (Х)Аџи Цвјетко Лазовић, „Од ове куће цијењен је и код Срба и код Турака Милић Аџилазовић, а од оних у Бијелом Пољу запажен је дугогодишњи комита Јаћо Пећанин. Он је обично живио код Стефана Лекића, који му је био брат од тетке, па је одатле, некад сам a некад са Стефаном, прелазио у Метохију и тамо убијао Турке и отимао им коње и волове“. (Исто: Радоје Кастратовић, стр. 112)

Армуш (и Армушевић): Пећ, Подгорица (Ђорђе Армуш „народни учитељ“, који је по разним пословима шиљан у Скадар, а службовао највише у Подгорици 60-их година 19. вијека). У ранија времена и Рмуши у Шекулару су се називали Армуши. Тако су уписани у списковима црногорске народне војске. И данас се чује: Идемо у Армуше, удала се у Армуше, одива, одивичић Армуша. Исто као Рмуш. Славе Јовандан, 20. јануара. Армуша има и поарнаућених, данас Шиптара – Албанаца.

Арсић: село Бушинце, Новобрдска Крива Река.

Асовић: из Шекулара сишли у Доњу Ржаницу код Берана; Илија Асовић, четни командир у балканским и првом свјетском рату, школован официр. Славе Ђурђевдан.

Арсовић: од Маслара, Краљево, Сремска Митровица – Србија.

Арсенијевић: од Маслара, Краљево.

Б

Бабић: Ћетковићи Шекулар, Калудра, Ровца код Берана, Осоје, Пећ. Огранци: Ђоровић, Томовић и Млађеновић. Поријеклом шекуларски Дробњаци. По једнима, презиме по баба – Јани, другој жени Даше Шекуларца. По некима, друга жена Дашина звала се Анђелија. Заједничко и једнима и другима да је то била удовица из Дробњака, која је довела сина Млађена (Младена) званог Ђетко. Отуда назив за ову групу презимена Ђетковићи. Славе Ђурђевдан.

Балевић: Орах, Шекулар; Бузовик; Будисавци, Метохија; Затон код Бијелог Поља; Савино Село, Војводина. Из Братоножића, а према неким појединим мишљењима потомци старог племена Лужана из Бјелопавлића и Пјешиваца. Славе Светог Николу.

Барјактаровић: једна кућа досељена из Петњика.

Бекић: шире Рмуш, Пећ.

Божовић: Орах, Шекулар. Потомци Вука Љевака, односно Божа Дмитра Јаша… Стефанова, на шире Јашовић. Славе Светог Јована, 20. јануара.

Болевић: раније Бојичић. Шекулар; Смедерево… Потомци Јована Бојице. Једни сматрају да су из Братоножића, а други да су из Зете од Ђуришића или из Љешкопоља. Славе Светог Јована, 20. јануара.

Бошковић: огранак Маслара, Шекулар; Београд. Славе Јовандан, 20.јануара.

Бошковић: огранак Бракочевића. Беране; Нови Сад. Славе Јовандан, 20. јануара.

Бракочевић: Орах, Шекулар; Љешница код Берана; Савино Село, Војводина. Огранци: Ивановић – Шекулар, Лазовић – Грачаница, Протић, Савовић (или Савић) Хаџи Поповић – Пећ, Бошковић – Беране. Потомци Бракоча Вука Љевака Маринкова. Славе Светог Јована, 20. јануара. Преслава Св. Илија, 2. августа.

Брунчевић: „Брунчевићи- Вајмеши (1 к. су из Шекулара. Славе Св. Јована зими. Исто: Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, стр.713) „су досељени из Шекулара, звани Вајмеши. Најстарији Брунчевић звао се Милован. Они су се у Будимљи задржали до Другог свјетског рата, послије којег су се одселили у Краљево, а овдје их је имало пет појасева.“ (Јован Делевић, Будимља и Будимљани кроз историју, Иванград, 1986, стр. 15).

Булић: Лазе, Стране, Улица, Шекулар. Потомци Даше Шекуларца. Славе Јовандан, 20. јануара.

Бућковић: Дапсиће код Берана, Дробњаци – Церовићи, поријеклом из Шекулара.

В

Вајмеши: Пантовићи (саогранком Алексићи), Марковићи, Ивовићи, Милуновићи, Девићи, Милошевићи и Недовићи, Радошевићи и Ђорђијевићи. „Неки од њих кажу да су они од војводе Вајмеша који је помагао ђерђа Кастриоту у одбрани Кроје од Турака“(П.А. Ровински). Сва братства Вајмеша славе Ђурђевдан.

Вајмеш (и Вајмешовић) у Пећи, Метохија. Једно вријеме тако се презивали у Топлици, код Прокупља. Шекулар. У списку војника чете мезгалске Шекуларско -трепачког батаљона за 1911/1912. годину, од укупно 65 војника, између осталих, налазимо: Митар В. Вајмеш (р.б.5.има 26.година, примједба: у артиљерију), Јован Л. Вајмеш ( р. б. 40. има 21. годину), Богдан В. Вајмеш (р. б. 47. има 20.година), Вучић А. Вајмеш (р. б. 55. има 19. година), Маријан В. Вајмеш (р. б. 65. има 18. година).

Вулевић: Ровца, Васојевићи од Вулевића из Трешњева. Славе Аранђеловдан.

Вујичић: двије куће иселили се из Роваца у Метохију између два свјетска рата. У своје вријеме познат Јанко Ивов Вујичић. Ивовићи и Радошевићи су им најближи. Славе Ђурђевдан.

Вукашиновић: одсељени Рмуши. Мијењали презиме, а раније се звали Одовићи-Радичевићи, који су се презивали Лекић и Јовић, као и Вајмеш

Вукајловић: Азане. Славе Светог Јована, 20.јануара.

Вукићевић: једна кућа Вукићевића – Васојевића досељена из Забрђа

Вукосављевић: у Пећи, од Рмуша.

Вучетић: Шекуларски Дробњаци у Пећи. Слава Ђурђевдан.

Вучинић: у Благајима – Метохија, шекуларски Дробњаци. Слава Ђурђевдан. ‘ Вуковић: по Вуку Љеваку, група истородних братстава: Бракочевићи, Живковићи, Поповићи, Јашовићи… Разгранати, са бројним братствима и огранцима. Слава Свети Јован, 20. Јануара. Преслава Свети Илија.

Г

Галевић: Доња Ржаница код Берана, шекуларски Дробњаци, некада била једна кућа.

Галић: Накло, Метохија. шекуларски Дробњаци.

Гојковић: раније Матовић, шире Јашовић.

Грујић: Гораждевац код Пећи, поријеклом из Мезгала, расељени шекуларски старосједиоци (пали на крв са Васојевићима, претходило убиство њиховог братственика на планини Баљу). На њихова имања населили се Васојевићи из Лијеве Ријеке као чивчије гусињских бегова средином 19. вијека. Илија Грујић, шекуларски првак који је са својим Шекуларцима добио од Карађорђа барјак у селу Буковику, сјеверно од Сјенице (Прота Милош Велимировић, Племе Васојевићко, Андријевица, 2003. стр. 33-35).

Д

Девић: Ровца (шекуларска), Доња Ржаница, Метохија, Козара и Поткозарје-Босанска крајина

Дакић: Гораждевац код Пећи. Од братства Микарића, слава је Свети Јован зимски (20. јануар), а мала слава Свети Сава.

Давидовић: Мезгале, досељеници из Љеваје (Лијева Ријека), даљим поријеклом Пипери, населили се заједно са Васојевићима средином 19. вијека. Слава Аранђеловдан.

Дамњановић: Милинчићи у Крњанима (Србија) давно досељени из Шекулара

Даниловић: „су се доселили (једна кућа) из Доње Мораче, из села Ђурђевине. Први досељеник био је Јован Даниловић, који је био зет Мусе Чуброва Радевића… дошао да обиђе своје шуреве, Мусине синове који су се били населили у селу Мезгалима, ови га позову и наговоре да дође и насели се код њих, а Јован тако и учини и насели се као беговски чивчија“.(Исто: Р. Кастратовић,стр.15) некад Шекулар, одсељени у Војводину-Савино село.

Даничић: шире Лекић, од Лекиног брата, по мајци Даници. Шекулар.

Дичић: села Ваганеш и Јасеновик, Новобрдска Крива Река.

Делетић: Мезгале, новодосељени Васојевићи, средином 19. вијека. Шире Рајевићи Лопаћани, огранак гране Дабетића. Слава Аранђеловдан.

Дашићи: потомци војводе Даше Шекуларца, разгранати, Шекулар, Плав (Брезојевица, Грачаница, Војно Село), Доња Ржаница, Ровца, Загорје, Горажде-Полица, Улцињ, широм Метохије, Брестовик, Будисавци,Ругова (поарнаућени), Босанска крајина итд. Слава Свети Јован, 20. јануара.

Дулутовић: Миличинци у Крањанима (Србија), доселили из Шекулара.

Дујовић: Мезгале – Шекулар, новодосељеници, Васојевићи, доселили се из Лијеве Ријеке као беговске чивчије на имања Мезгаљана, „палих на крв“ са Васојевићима, исељених у Пећ, средином 19. вијека. Населио их са другим васојевићким братствима Никола Бошков Томовић, пређашњи перјаник, потоњи сердар Књаза Данила, капетан Лијеве Ријеке у вријеме војводе Миљана Вукова. Славе Арханђела Михаила, 21. новембра.

Ђ

Ђопапај: Мали Штупељ, Ругова, поарнаућени Шекуларци

Ђорђијевић шекуларски Дробњаци, Ровца, Мурино, Андријевица, Подгорица, Метохија (село Дреновац) Топлица.

Ђорђијевић: (сада Ђорђевић) Вајмеши, Мурина, Андријевица. Једна породица се са Мурине или Андријевице преселила у Чачак, од њих је популарни рок пјевач Бора Ђорђевић звани Бора Чорба.

Ђорђевић: (Лесковац, Медвеђа, село Маћедонце) доселили се крајем 19. вијека. Сматрају да су од Дашића. Родослов досеже до Гавра Ђорђевића, сина Ђорђа „ђорђевића, за које се вјерује да су рођени у Шекулару под презименом Дашић. Поред презимена Ђорђевић, у Медвеђи их сви знају и по фамилијарном надимку „Армуши“ или „Рмуши“. Очигледно, то су потомци Муша Дашића.

Ђорђевић: села Бушинце, Ваганеш и Јасеновик, Новобрдска Крива Река.

Ђоровић: село Ћетковић, Шекулар, шекуларски Дробњаци, Добруша, Захаћ, Рзнић, Љумбарда – Метохија. Слава Ђурђевдан.

Ђошовић: Гораждевац код Пећи. Потомци расељених Шекулараца из Мезгала и Сеоштице (од средине 19.вијека, Ријека Марсенића, када су бегови Шабанагићи населили Марсениће као своје чипчије). На њих подсјећа локалитет Ђошов конак код Навотине ( раније Папратнице).

Ђуровић: (раније Микарић и Микерић). Гораждевац код Пећи, Метохија, потомци расељених Мезгаљана. На њих подсјећа локалитет Микарића лаз у Баљу.

Ж

Живковић: потомци Вука Љевака Маринкова, од Вукова унука Живка односно Живка Стефана Вука Љевака Маринкова. Дијеле се на „трбухе“: Радмани и Бурдићи. „У свако шумарче по једно Радманче“, ријечи су Радоја Кастратовића.Село Орах, Шекулар; Пећ, Метохија. Огранци: Поповићи и Лабудовићи. Слава Свети Јован, 20. јануара. Преслава Свети Илија.

3

Зарић: Гораждевац код Пећи, Метохија. Потомци одсељених шекуларских Дробњака.

Здравковић: Вучитрн. „Из Шекулара су Здравковићи – Бишевци, такође припадају тој струји (динарској, п. а.) јер су досељени из Бишева у Рожају, само су они можда у сеобу покренути продирањем Арбанаса у Рожај.“ (Атанасије Урошевић, Градови, насеља и други антропогеографски списи, Народна и универзитетска библиотека „Иво Андрић“, Приштина, Београд, 2009, 209)

И

Ивановић: огранак братства Бракочевић, село Орах, Шекулар, локалитет Сјечена Раван; Косовско поморавље – Бузовик; Смедерево; Врњачка Бања; Београд, Војводина, Врбас, Ратково, Македонија- Ржанично, Скопље. Слава Свети Јован зимски. Преслава Свети Илија.

Ивовић: шире Вајмеш, Ровца шекуларска. До 1999.године у селу Љешане, Метохија. Родоначелник Иво Вујичић.

Илић: села Ваганеш и Јасеновик, Новобрдска Крива Река.

Ј

Јанковић: код Прокупља, Топлица. Одсељени Рмуши, потомци Јанка који je у Србију дошао са три сина; Јованом, Тодором и Иваном.

Јанковић: село Бушинце, Новобрдска Крива Река.

Јашовић: потомци Вука Љевака, односно Јаша Стефана Вука Љевака Маринкова. Пепићи, Брезојевице код Плава, Сига, Каличани код Пећи, Бијело Поље код Пећи, Пашино село, Ћушка, Гораждевац, Београд. Огранци ове гране чији је родоначелник Вук Љевак, војвода и непокорни кнез Шекулара, су: Божовићи, Матовићи и Шарићи у Шекулару. Од Матовића су Гојковићи. Слава Свети Јован, 20. јануара.

Јевтић: села Ваганеш и Јасеновик, Новобрдска Крива Река.

Јовановић: село Бушинце , Новобрдска Крива Река.

Јовић: село Бушинце, Новобрдска Крива Река.

Јововић: Пећ, Метохија, сродници Недовића и Никића, Јово је био брат Јеврема Никића. Слава Ђурђевдан.

К

Кастратовић: Мезгале, Шекулар. Васојевићи, грана Рајевића, средином 19. вијека досељени из Трешњева у Шекулар. Славе Аранђелов дан.

Кањић огранак Поповића из Шекулара, Пештер, Суви до код Тутина.

Кекић старином Радмужевић, одсељени. Радмужевићи се везују за Комнена барјактара (мада се не зна да ли је био ожењен, вјероватно од његове браће).

Кењић Радмужевић, Шекулар, огранак Маслара.уписани и као Кенић.

Киковић Ровца (шекуларска). Од Лабана – Мијовића, Васојевићи.

Кнежевић одсељени из Шекулара у Дапсиће. Иселили се из Дапсића, изгубио им се траг или можда изумрли у Дапсићу.

Кукаљ потомци од Радмужева сина који је умро рано, а остао му син Андрија  и жена Јана. Некада потомке Андрије Јанина звали Андријанић. Шекулар, Пећ. По једнима потомци старог племена Лужана из Пјешиваца.

Кукаљевић Презивају се Кукај. Пећ. Има их поисламљених и Арнауташа (сада правих Албанаца у Метохији). Кукаљај Дечани, Метохија (поарнаућени Кукаљи, Албанци).

Л

Лабудовић потомци Вука Љевака Маринкова односно Лабуда Милована Радошева Живковића. Шекулар, некада и у Метохији. Лакушић Васојевићи; у Шекулару је живјела једна породица. Лалић Васојевићи, Ровца (шекуларска).

Лазовић потомци Вука Љевака Маринкова, односно Лаза Бракочевића, огранак братства Бракочевића, Грачаница-Полимље, Плав, Подгорица, Будва, Нови Сад. Слава Свети Јован 20. јануара.

Лазовић Бело Поље и Црни врх код Пећи, познат комита Јаћо Пећанин. Слава Свети Јован 20. јануара.

Лекић потомци Радмужа, село Лекићи Шекулар, Бузовик код Витине, Метохија, гњилански крај, Јабланица.

Лелчанин (Лелчај) потомци Вука Љевака Маринкова, односно његова унука, сина Јосифова. Према једнима, од Јосифа Вука Љевака, а према другима од Јосифова сина тј. унука Вука Љевака. Послије смрти мужа снаха Латинка (Албанка) одвела дијете у род у Клименте – Барјак Селце, Врмоша, сјеверна Албанија. Према некима Лелчај у Штоју код Улциња поријеклом су Лелчани-Клименти из сјеверне Албаније, даљим поријеклом из Шекулара. Албанци.

Луковић Азане. Слава Свети Јован 20.јануар. Има пар кућа које су примиле ислам.

Љ

Љевак мисли се на Вука Љевака који је заједнички предак, родоначелник више шекуларских братстава са бројним огранцима: Бракочевић, Живковић, Поповић, Јашовић…

Љубић Мезгале. Новошекуларци, досељени Васојевићи средином 19. вијека, огранак Новаковића, блиски Радевићима и Давидовићима. Неки Љубићи се зову и Николићи, имали командирство Милија и Илија Николић. Пирот. Чачак. Пећ- сви се зову се Николићи. Љубићи у Пећи.

М

Манојловић Гораждевац код Пећи, шекуларски Дробњаци, по једнима из Ћетковића, по другима из Роваца.

Марковић Пећ, шекуларски Дробњаци, од њих су Галевићи.

Матовић Шекулар, потомци Вука Љевака Маринкова, односно Мата Радована Дмитра Јашова, огранак гране Јашовића.

Маринковић – Вук Љевак Маринковић.

Маринковић Косовско Поморавље и Ново Брдо.

Мартић Доња Ржаница, шекуларски Дробњаци.

Маслар село Масларе, Шекулар, потомци Радмужеви. Шарењак код Чачка, Метохија, Требовић, Гора и Опоље, Албанија (муслимани). Запажен Негоје Маслар, паметар и одважан, човјек за примјер. Говорило се: вјешт ка’ Негоје Маслар са Турцима, паметан ка Негоје Маслар.

Маџгаљ поријеклом из Мезгаља по којем су се прозвали Маџгаљи, славе Ђурђевдан, бјелопољски крај (Писана Јела, Никољац, Чокрлија, Слијепач Мост, Ракоње, Малопоље, Селаковић, Сокоц, Муслићи, Недакуси, Бијели поток, Љешница, Прушка, Оклади и др.) (Јово Медојевић, Становништво и насеља бјелопољског краја, Бијело Поље, 2005, стр. 532)

Мацура најстарији становници Шекулара. Старинци, „Латини“, односно „Мацуре“. Једно од старих ратоборних племена са подручја данашње Црне Горе. Коријеном близу ријеке Мораче. По предањима представљају остатке прастановника Шпања. По предању некада били становници Шекулара, касније дијелом потиснути или дијелом асимилирани од Васојевића и других црногорских племена. Мацуре заједно са Лужанима, Букумирима, Кричима, Матагужима, Малоншићима, Латинима и другима, прозваше Србљацима. Неки чланови овог племена отишли у Далмацију, а њихово племенско име очувало се и данас у презимену Мацура. У имену села у Книнској крајини (Шибенско-книнској жупанији) у Хрватској-Мацуре, Босанској Дубици, Братоножићи, Пипери, Црмница, Црногорско приморје, јужна Италија. Знају за своје поријекло из Шекулара. Православни славе Аранђелов дан. Има Мацура и католика у Хрватској.

Милосављевић код Прокупља-Топлица, од одсељених Рмуша.

Милићевић од Рмуша, Метохија, Пећ

Милићарци по Милићу, више презимена у Новобрдској Кривој Реци у селима Ваганешу и Јасеновику: Ристић, Јевтић, Ђорђевић, Трајковић, Дичић, Филић, Илић, Филиповић (истраживач: Милорад Миња Филић). Најбољи познаваоци од њих знају да је њихова даља старина Шекулар.

Милетић шире Маслари, односно од Радмужа.

Милошевић Ровца (шекуларска). Према једнима од Девића, а према другима од Пантовића из Шекулара, Вајмеши, село Ромуне-Метохија. Народни епски пјесник Миливоје Перишин Милошевић

Милуновић Ровца (шекуларска), село Љешане-Метохија

Миљковић село Бушинце, Новобрдска Крива Река.

Младеновић село Бушинце, НовобрдскаКриварека

Млађеновић Ровца шекуларска, огранак Бабића, село Ромуне-Метохија. Презиме по Младену званом Ђетко, баба Јанином (или Анђелијином) сину довотку, Дашином пасторку или можда унуку.